Васа: Здраво, Мила! Шта радиш?
Мила: Добар дан, Васо! Читам нешто.
Васа: Нешто занимљиво?!
Мила: Најзанимљивије могуће. Читам о нашој Србији. Хоћу да спремим реферат за наше другаре.
Васа: О чему желиш да пишеш? Можда могу да ти помогнем.
Мила: Можеш, наравно! Заједно смо јачи! Написаћемо реферат о природним и друштвеним одликама Србије.
Васа: Одлично! Бацам се на посао!
Реферат на тему „Наша Србија – основне одлике“
Аутори: Мила Васић и Васа Милић
Назив наше државе је Република Србија и она је држава српског народа и свих грађана који у њој живе. Смештена је у средишњем делу Балканског полуострва, на раскрсници важних копнених, ваздушних и водених путева средње и југоисточне Европе, заузима југоисточни део Панонске низије. Територија Републике Србије је јединствена и недељива. Територијалну организацију чине општине, градови и град Београд, као територијалне јединице. Аутономне покрајине (АП) су: АП Војводина и АП Косово и Метохија и оне имају облик територијалне аутономије. Граничи се са осам држава: Мађарском, Румунијом, Бугарском, Северном Македонијом, Албанијом, Црном Гором, Босном и Херцеговином и Хрватском.
Свака држава се одликује сопственим државним симболима.
Симболи и одлике Републике Србије
Кликни на наслов испод за додатне информације.
Грб Републике Србије
Грб Републике Србије утврђен је Законом о грбу 16. јуна 1882. године. Чувени двоглави орао је симбол преузет из . Постоји тумачење да једна глава орла представља усмереност ка небеском, док је друга окренута ка земаљском царству.
Застава Републике Србије
У народу се верује да црвена боја на застави Србије представља крв проливену за земљу, плава слободу и бескрај коме се тежи, док бела представља мајчино млеко које храни јаку српску децу. Проучаваоци застава верују да симболика боја није везана за наше конкретно подручје и национално искуство, већ су значења универзална. Они нуде објашњење по коме je плава симбол верности и оданости, а бела чистоте и искрености.
Химна Републике Србије
Химна Републике Србије је свечана песма „Боже правде”, за коју је текст написао Јован Ђорђевић 1872. године, на музику Даворина Јенка. Својом мелодијом и стиховима буди осећај поноса и љубави према домовини. Док се изводи химна треба стајати мирно, јер је то знак поштовања према држави.
! По завршетку химне никада се не аплаудира!
Боже правде
Боже правде, ти што спасе
од пропасти досад нас,
чуј и одсад наше гласе
и од сад нам буди спас.
Моћном руком води, брани
будућности српске брод,
Боже спаси, Боже храни,
српске земље, српски род!
Сложи српску браћу драгу
на свак дичан славан рад,
слога биће пораз врагу
а најјачи српству град.
Нек на српској блиста грани
братске слоге златан плод,
Боже спаси, Боже храни
српске земље, српски род!
Нек на српско ведро чело
твог не падне гнева гром
Благослови Србу село
поље, њиву, град и дом!
Кад наступе борбе дани
к’ победи му води ход
Боже спаси, Боже храни
српске земље, српски род!
Из мрачнога сину гроба
српске славе нови сјај
настало је ново доба
Нову срећу, Боже дај!
Отаџбину српску брани
пет вековне борбе плод
Боже спаси, Боже брани
моли ти се српски род!
Кликни на дугме Play испод и послушај химну Републике Србије.
Химну изводи хор РТС-а. Кадрови преузети из филмова „Serbia: The Place To Be – Culture” и филма „Serbia: The Place To Be – Nature” који су у власништву Туристичке организације Србије.
Дан државности
Дан државности Србије је 15. фебруар. Истог дана обележава се и почетак Првог српског устанка из 1804. године и доношење Сретењског устава из 1835. године. Ова два историјска догађаја су веома битна за Србију и управо из тог разлога је изабрано да се 15. фебруара прославља и Дан државности Републике Србије.
Валута
Валута Републике Србије је српски динар, а међународна ознака му је РСД.
Градови
Београд је главни и највећи град Републике Србије. Због свог географског положаја, важна је раскрсница копнених, ваздушних и водених путева. Он се налази на ушћу Саве у Дунав. Ове реке чине северну границу Балканског полуострва, па се део града налази на овом полуострву, а део у средњој Европи. У њему се налазе најзначајније образовне, здравствене и установе културне, државне институције и амбасаде страних држава, као и верски објекти и цркве различитих вероисповести.
Остали већи градови су: Нови Сад, Ниш, Крагујевац и Приштина. Следе: Суботица, Сомбор, Зрењанин, Шабац, Крушевац, Краљево, Ужице, Нови Пазар, Лесковац и други.
Реке
Дунав је међународна река која протиче кроз Србију дужином од 588 km, и важна је водена саобраћајница. Део тока Дунава, који протиче кроз Ђердапску клисуру припада заштићеном добру, Националном парку Ђердап. Дужином и значајем издваја се река Велика Морава која настаје спајањем Западне Мораве и Јужне Мораве те се целим својим током налази на територији Србије. Поред наведених, ту су и реке: Дрина, Јужна Морава, Сава, Тиса, Ибар и друге.
Клима
У Србији постоје 4 типа климе: континентална, умерено-континентална, измењена средоземна и планинска клима. У низијској области – Панонској низији, клима је континентална с топлим летом, хладном зимом, снежним покривачем и малом количином падавина. Јужно од ове области, заступљена је умерено-континентална клима с умерено топлим летом и прохладним снежним зимама. У планинском делу заступљена је планинска клима. На југозападу Србије, у Метохијској котлини је измењена средоземна клима, где се осећа утицај Средоземног мора па је клима топлија.
Рељеф
Основни облици рељефа у Србији су низије и висије.
Највиши планински врх Србије је Велика Рудока који се налази на Шар-планини, на граници са Северном Македонијом. Његова висина је 2.660 метара. Западни обронци овог врха се благо спуштају, док су источни, веома стрми.
Најнижа тачка у Србији, на 28 метара надморске висине, налази се на ушћу реке Тимок у Дунав. Долазак на ушће пружа поглед на Бугарску, која је, од самог ушћа, удаљена само десетак метара. Одатле се пружа и предиван поглед на Румунију. На том месту се опраштамо од Дунава који се улива у Црно море.
Воде
Наша земља је позната по минералним и термалним изворима. На многим таквим местима настајала су лечилишта, односно бање. Најпознатије су: Сокобања, Врњачка бања, Матарушка бања, Бања Кањижа, Бања Врујци, Ковиљача, Рибарска бања…
Језера у Србији су природна и вештачка. Вода ових језера се користе за водоснабдевање, за производњу електричне енергије, туризам и рекреацију, саобраћај, наводњавање, риболов, заштиту од поплава итд. Највеће вештачко језеро у Србији је Ђердапско, а највеће природно језеро је Палићко
*Фотографија преузета са сајта Туристичке организације Сокобања – sokobanja.rs
Биљке и животиње
У Србији се могу издвојити две основне области које се разликују по биљном и животињском свету, и то: панонска и планинска област. У панонској области је заступљена вегетација ниских трава која је претворена у обрадиве површине. Најзаступљеније животиње су: вук, лисица, јелен, зец, дивља свиња, хрчак, као и птице: шљука, фазан, јаребица, препелица, голуб, гуска, пловка и многе друге. У Банату се налази станиште орла крсташа, птице која је симбол Србије и налази се на нашем грбу. У планинској области су шуме храста, граба, букве, као и четинарске шуме (јела, смрека и бор). У планинским шумама живе вукови, лисице, медведи, јелени, дивокозе, дивље свиње, тетреби, орлови, змије, инсекти и друге животиње. Све реке Србије су богате рибом, као што су шаран, сом, смуђ, кечига, караш, штука, клен, мрена…
*Фотографија преузета са сајта Националног парка Тара – www.nptara.rs
Природна богатства (привреда)
Рудно богатство Србије је разноврсно и неравномерно распоређено. Искоришћавање и прерада руде на територији Србије има дугу традицију. Рударство је имало велики значај и у средњовековној Србији. У нашој земљи постоји велики број различитих руда метала и неметала. Најзаступљенија су налазишта гвожђа, хрома, мангана, молибдена, кобалта, бакра, антимона, олова и цинка. Највећи рудник бакра и злата налази се у Бору, а највећи извори нафте и гаса налазе се у Војводини, на подручју Баната.
Србија је модерна држава која свакодневно улаже у свој развој и напредак. Најразвијеније делатности привреде у Србији су: пољопривреда, енергетика, рударство, машинска и аутомобилска индустрија, текстилна индустрија, трговина, туризам, саобраћај и друге. Србија извози воће и поврће, житарице, руде метала, аутомобиле, намештај, одећу, фармацеутске и друге производе.
Србија – центар света!
Србија ће 2027. године бити центар светских збивања, када су у питању области образовања, културе, технологије и иновација. Специјализована изложба „БЕОГРАД ЕКСПО 2027/EХPO BELGRADE 2027“ са темом „Игра(ј) за човечанство – спорт и музика за све/Play for Humanity – Sport and Music for All“ биће одржана у Београду од 15. маја до 15. августа 2027. године.
Ова традиција дуга више од 170 година и покренута је у британској престоници Лондону 1851. године, када је принц Алберт, супруг тадашње британске краљице Викторије, предводио је организацију “Велике изложбе индустријског рада свих нација” у Кристалној палати лондонског Хајд парка, чија је главна тема био технолошки напредак света тог доба.
Више можеш видети на линку: https://srbija2027.gov.rs/
ТВ шоу / ПОДКАСТ – „Представи своју земљу“
Да ли ти се допао реферат који су примили Мила и Васа?
Уколико јесте, предлажемо ти једну занимљиву активност!!!
Замисли да треба да будеш гост у некој емисији образовног садржаја која се зове „Представи своју земљу“.
Обраћаш се публици која не познаје земљу из које су твоји корени. Немаш баш много времена за представљање, свега 15 минута. Мораш да издвојиш најважније детаље који се односе на природне и друштвене одлике Србије. Материјал који ће ти послужити за припрему јесте реферат Маше и Васе. Мораш истражити и неке додатне изворе да би се привукла пажња публике. На пример: Шта представља биљка Наталијина рамонда? Због чега Наталијину рамонду зову „биљка феникс”? Где она расте? / Која врста орла се налази на грбу Србије? / Зашто је шарени твор ретка и заштићена врста? / Зашто је Србија као једна од првих земаља у Европи која је донела демократски устав, тај устав повукла после само две недеље? Не заборави да ниси једини излагач, а немаш баш много времена. То значи да твој рад треба да буде јасан, да садржи информације које су важне и неку занимљивост која привлачи пажњу.
Питај некога од чланова твоје породице или из свог окружења да ти помогне.
Ми предлажемо шему која може да ти буде подсетник (кликни да погледаш):
РЕПУБЛИКА СРБИЈА
Положај
Територија
Границе, суседи
Симболи (грб, застава, химна)
Валута
Рељеф
Клима Србије
Воде Србије – реке, језера, бање
Биљке и животиње
Природна богатства (привреда)
Србија – центар света
Занимљиве чињенице
Корени
Свет је један, живот је један и завичај је један. На њега се ослањају наше мисли, сећања, речи, памћења, наша дела. Завичај је тамо где су ти корени.
Пажљиво погледај фотографију. Покушај да је опишеш. Шта се посебно истиче (шта си прво видео/видела)?
Да ли те слика (илустрација) подсећа на нешто, да ли прича посебну причу?
Пажљиво прочитај писмо једног дрвета!
Здраво,
Ја сам дрво и, ако имаш среће, живим у твом суседству.
Ако немаш среће, око твоје куће је пуно бетона, прометних улица у којима сви негде журе, много аутомобила и уличног светла. Кажеш ми: „Шта је ту лоше? Ја волим своју бучну улицу која је стално жива!“
Можда ћеш волети и мене када се боље упознамо. Моји зелени листови у пролеће певају на ветру. Лети праве хладовину. У јесен када добију жуту боју шапућу тајне, ако знаш да слушаш. Зими сам, ако падне снег, окићено и свечано, као за велике празнике.
Ја сам дрво. Ја живим од сунца, од кише, од земље на којој растем. Треба ми мало, а даћу ти много. Даћу ти ваздух који дишеш, даћу ти капи кише које падају, скупљаћу за тебе снег да се играш и грудваш.
Па, ако желиш, могу живети у твом суседству, испред твоје куће, треба ми мало земље, мало твог труда да ископаш рупу и положиш корен у њу. Могу да живим само, иако – морам ти то признати – баш као и ти више волим да растем у друштву.
И да, ја не могу да путујем као ти. За земљу сам везано кореном, то је мој ослонац и моја сигурност. Што је мој корен већи, ја сам јаче и више дрво и никакви страшни ветрови ни олује ме не могу ишчупати. Зато је важан мој корен. Не видиш га, али ме он чини високим и здравим, чини ме дрветом!
Али, кад мало боље размислим, и ти имаш корен! Он је невидљив и ти га, док трчиш, шеташ се, возиш се, носиш са собом.
И твој корен је важан као и мој, иако је другачији.
Да се упознамо!
Ја сам дрво и испричало сам ти причу о себи и свом корену.
Шта је твој корен?
Можда су ти неке речи непознате:
Суседство
неко ко живи у кући или стану поред тебе
Бетон
материјал од којег се граде модерне куће и грађевине (некада су се куће градиле од блата, па од дрвета, па од цигле)
Скупљати (скупљаћу)
можда си, када си био мали/мала скупљао/скупљала аутомобилиће, лутке, играчке, бојице, сличице. Неки људи, када одрасту, скупљају слике, сатове, уметничка дела, књиге, а неки одећу и обућу…
Труд
када нешто желиш и спреман си / спремна си да одвојиш време и напор да то и постигнеш. Рецимо: трудићеш се да научиш српски језик и да упознаш своје порекло (корене).
Да проверимо да ли смо све разумели:
! Да ли можеш другим речима да објасниш значење подвучених речи?
Зато је важан мој корен. Не видиш га, али ме он чини високим и здравим, чини ме дрветом!
Да се подсетимо!
У српском језику именице могу бити у мушком, женском и средњем роду.
Већ ти је познато да се род именица одређује уз помоћ показних заменица:
ТАЈ, ТА, ТО – ако је именица у једнини
ТИ, ТЕ, ТА – ако је именица у множини
ТАЈ у једнини и ТИ у множини одређују мушки род
ТА у једнини и ТЕ у множини одређују женски род
ТО у једнини и ТА у множини одређују средњи род
Учимо и памтимо!
Као што смо рекли, српски језик се традиционално описује као језик с три рода, који се исказују именицама, придевима и заменицама. За именице род је фиксан (непроменљив), иако се творбом речи може створити реч која припада другом роду – на пример: учитељ – учитељица. Ово је традиционална и поједностављена слика.
Подела по родовима у српском језику је граматичко-лексичка.
Шта то значи?
- Ако се именица завршава у номинативу на –а, тада је она женског рода (вода), с неким изузецима (на пример: именице деда или газда су мушког рода; именица доба је средњег рода, а завршавају се на -а);
- ако именица завршава у номинативу на –о или на –е, тада је она средњег рода (на пример село, море, учење), с неким изузецима (на пример: пепео је именица мушког рода, а завршава се на –о; именица доба је једина именица средњег рода која се завршава на –а);
- ако се именица у номинативу завршава на сугласник, онда је, најчешће, мушког рода (мост), али може бити и женског рода (на пример: маст, радост).
Једноставно?! Па, није баш. Матерњим говорницима је лако, они не размишљају о родовима и изузецима, то је њихов матерњи језик, језик њиховог окружења и на коме се школују.
За почетак, запамти основна правила (без изузетака)!
Шта закључујеш? Које наставке примећујеш?
Неке девојчице би рекле: Зими, у време празника сам окићена и свечана.
Неки дечаци би рекли: Зими, у време празника сам окићен и свечан.
Шта „каже“ дрво? Примећујеш ли разлику?
Објасни је својим речима.
Дрво у тексту „каже“:
Могу да живим само, иако – морам ти то признати – баш као и ти више волим да растем у друштву.
Препиши ову реченицу два пута, али тако да је једном изговара Мила, а други пут Васа. Мораћеш да замениш једну реч одговарајућим обликом.
Провери!
Мила: Могу да живим сама, иако – морам ти то признати – баш као и ти више волим да растем у друштву.
Васа: Могу да живим сам, иако – морам ти то признати – баш као и ти више волим да растем у друштву.
У српском језику, све речи које имају род међусобно се слажу по роду.
Међутим, ако гледамо начине слагања по различитим променама придева по падежима, тада различитих промена има 7.
Погледај испод како изгледа слагање по роду на примеру придева сив. Видећеш како се слагање дешава и са заменицама.
Кликни на стрелице десно и лево да би видео све примере.
Видим сивог пса. Он је сив.
Видим сиви камен. Он је сив.
Видим сиву мачку. Она је сива.
Видим сиво језеро. Оно је сиво.
Видим сиве псе. Они су сиви.
Видим сиве мачке. Оне су сиве.
Видим сива језера. Она су сива.
За оне који већ добро познају српски језик, препоручујемо реч језичког стручњака који ће помоћи у разликовању родова неких компликованих речи: https://jezikofil.rs/kako-odrediti-rod-i-broj-imenice/
А, шта је са другим језицима?
Енглески језик
Енглески показује само различите облике код заменица (he, she, it), а слагање је засновано на природном роду, где су све неживе именице средњег рода, уз неке изузетке (ship = she).
Немачки језик
У немачком језику неживо се класификује у три граматичка рода (мушки, женски и средњи) на основу разлике у члану (der Löffel – именица кашика је мушког рода, die Gabel – именица виљушка је женског рода, das Messer – именица нож је средњег рода).
Руски језик
Руски језик, као и српски, разликује три рода: мушки, женски и средњи. У именице женског рода спадају именице на -А, -Я (мама, неделя), као и именице на меки знак -Ь (роль). У именице средњег рода спадају именице на -О и -Е (село, море), као и малобројне именице на –МЯ (имя). У именице мушког рода спадају именице на сугласник (стол, сын) и именице на меки знак -Ь. Именице мушког рода на меки знак у већини случајева означавају живо биће или неку конкретну ствар (секретарь, писатель, словарь), док се именице женског рода на меки знак углавном односе на апстракцију (жизнь, лбовь, радость) или имају типичне наставке -ость, -овь, -ать/адь, -знь.
Латински и романски језици
У латинском језику постоје три рода (мушки, женски, средњи) базирани на граматичко-лексичким критеријима (именице на –a углавном су женског рода, на –it средњег рода, а за остале нема неког правила).
У романским језицима број родова смањен је на 2 (осим у румунском) и често заснован на граматичким критеријумима (у шпанском и италијанском већина именица које завршавају на –a женског је рода, а све остале су мушког).
Дјирбал, један он урођеничких језика Аустралије
Дјирбал, један он урођеничких језика Аустралије, има следећа четири рода:
- жива бића, мушкарци
- жене, вода, ватра, опасне ствари
- јестиво воће и поврће
- остало
Пољски језик
Пољски језик се описује као језик с пет родова (мушка имена, живи мушки, неживи мушки, женски и средњи). Ипак углавном се јављају само два мушка облика: а) за људе (личности) и б) за предмете и за остала жива бића (животиње и биљке).
Чеченски језик
Чеченски језик се у неким изворима се описује као језик са 6 или 4 родова.
Језици без категорије рода
Многи неиндоевропски језици Европе и Азије немају род (турски, баскијски, фински, итд.)
Већина индијанских језика Северне Америке нема разликовање именица по роду.
Упореди правила која важе за категорију рода у језику твог окружења са правилима у српском језику. Уочи најосновније разлике (и сличности уколико их има) и запиши их у своју свеску.
Предлажемо!
На један од часова у школи, у којој похађаш наставу на завичајном језику, донеси неки предмет који је из Србије. То може бити фотографија, нека теби драга успомена, кућни предмет, играчка и слично. Испричај нешто о том предмету користећи што више придева.
Ког рода је тај предмет?
Језичка заједница
Умни Доситеј Обрадовић је још пре више од два века говорио: Језик има своју цену од ползе (користи) коју узрокује. Другим речима, језик служи својој сврси, а то је комуникација међу људима. Језик користимо да бисмо изразили своје мисли, да кажемо шта осећамо, да се упознамо са другим људима, да говоримо о себи, да учимо, да се шалимо… Он чува вредности народâ који њиме говоре, помоћу језика ми смо у прилици да делимо искуства и са претходним генерацијама и да их преносимо својим потомцима.
Сваки језик има своју породицу језика. Језичку породицу чине језици који потичу од заједничког језика-претка, а та породица се дели на више грана, језичких заједница. Којој језичкој заједници припада српски језик открићеш у тексту „Сваки језик своме јату лету“!
Сваки језик своме јату лети
Пошао Српски Језик да се састане са својом породицом, и то оном најближом. Пут га однесе на све четири стране. Ишао је од врата до врата, запиткивао, тражио своју породицу, и то ону најближу, али нико да му помогне. Неко би само слегнуо раменима, а неко би прозборио нешто, попут – Ich verstehe nicht… I do not understand… Jeg forstår ikke… Неки би се само чудили, неки би се осмехивали.
Схвати Језик да негде силно греши. Завуче руку у џеп свог стандардно кројеног капута и извуче стару, али добро очувану мапу коју пази као највеће благо. Затим се сети да је понео и свој најновији модел телефона XYZ на коме има ChatGPT. (За оне који су се зачудили откуд и мапа и најновији модел телефона са ChatGPT апликацијом – Српски Језик увек има и једно и друго, љубоморно чува то благо које се преноси с колена на колено, а предности савременог доба и напредних технологија користи када је потребно).
Отвори апликацију и рече: „Пронађи ми најкраћи пут до Булевара словенска језичка заједница!“
ChatGPT му одговори на чистом српском језику: „У реду. Булевар словенска језичка заједница се дели на три улице. Коју улицу тражиш – Источнословенску у којој су: руски, украјински и белоруски језик или Западнословенску којој припадају: пољски, чешки, словачки и лужичкосрпски?“
„Звуче као да су моји рођаци, али постоји ли нешто још ближе?“, упита Језик.
„Постоји“, одговори ChatGPT. „Улица Јужнословенски језици у којој је старословенски, затим…“
„Да, то је та улица!“, прекиде га Српски Језик. „Хвала! Сада знам!“
Одмах искључи апликацију, провери да ли му је мапа у џепу и весело отрча ка Булевару словенска језичка заједница и скрену у Јужнословенску улицу. Све време је певушио: „Српски језик говорим, својим пореклом се поносим! Корен ми је најважнији, ту припадам, ту сам најснажнији!“
Можда су ти неке речи непознате:
Прозборити
Прозборити (глагол) – проговoрити, рећи.
Стандардан
Стандардан (придев) – типичан, који је у складу са важећим мерилима и прописима.
ChatGPT
ChatGPT – назив за напредну технологију обраде природног језика која користи вештачку интелигенцију да би омогућила комуникацију између људи и рачунара путем текста.
Апликација
Апликација (именица) – овде – софтвери који су направљени да раде на паметним телефонима, таблет рачунарима и другим мобилним уређајима.
Булевар
Булевар (именица) – широка, добро уређена улица, најчешће окружена дрвећем, са по неколико возних трака за возила и широким пешачким стазама.
Примећујеш да се јужнословенској групи језика налази старословенски језик. То је први књижевни језик свих Словена. Он никада никоме није био матерњи нити се њиме говорило. Користио се за превођење литургијских текстова, за читање и појање на богослужењима.
Пословице су наше благо!
Аутор је искористио пословицу „Свака птица своме јату лети“ за наслов текста, само је уместио речи „птица“ написао реч „језик“.
Највеће јато је народ.
Ком јату ти летиш?
Можда ће те занимати!
Лужички Срби потичу од словенских племена североисточно од Карпата. Они су пре неких 1.500 година населили подручје између Балтичког мора и Рудних гора (Ерзгебирге). У Лужици су до данас очували своју ношњу, традиционалну музику, празнике и језик. Лужичкосрпски је као западнословенски језик пре свега сродан пољском, чешком и словачком. Постоје два лужичкосрпска језика: горњолужичкосрпски и доњолужичкосрпски.
Подсећамо се правописних правила!
Запажаш да је главни јунак овог текста наш српски језик коме је аутор дао људске особине. Зато су обе речи написане великим почетним словима – Српски Језик – као презиме и име.
Памтимо!
Имена језика пишу се малим словом: норвешки језик, кинески језик, енглески језик, српски језик… Великим словом се пишу само у школској документацији (дневнику, наставном плану и програму, уверењу, сведочанству): Норвешки језик, Кинески језик, Енглески језик, Српски језик.
У издвојеном делу текста подвучени су називи улица и булевара.
Отвори апликацију и рече: „Пронађи ми најкраћи пут до Булевара словенска језичка заједница!“
ChatGPT му одговори на чистом српском језику: „У реду. Булевар словенска језичка заједница се дели на три улице. Коју улицу тражиш – Источнословенску улицу у којој су: руски, украјински и белоруски језик или Западнословенску улицу којој припадају: пољски, чешки, словачки и лужичкосрпски?“
„Звуче као да су моји рођаци, али постоји ли нешто још ближе?“, упита Језик.
„Постоји“, одговори ChatGPT. „Улица Јужнословенски језици у којој је старословенски, затим…“
„Да, то је та улица!“, прекиде га Српски Језик. „Хвала! Сада знам!“
Одмах искључи апликацију, провери да ли му је мапа у џепу и весело отрча ка Булевару словенска језичка заједница и скрену у Јужнословенску улицу. Све време је певушио: „Српски језик говорим, својим пореклом се поносим! Корен ми је најважнији, ту припадам, ту сам најснажнији!“
Ево и једне мапе! Погледај како су написани називи улица и булевара!
КЛИКНИ НА ИНТЕРАКТИВНЕ ТАЧКЕ НА МАПИ
Анализирамо и размишљамо!
Прочитај пажљиво следећу реченицу:
„Српски Језик увек има и једно и друго, љубоморно чува то благо које се преноси с колена на колено, а предности савременог доба и напредних технологија користи када је потребно.“
Како разумеш то да „Српски Језик“ љубоморно чува благо које се преноси с колена на колено, а предности савременог доба и напредних технологија користи када је потребно?
Погледај шта о томе мисли један гимназијалац:
Један ученик трећег разреда гимназије у Чачку, када су га питали о савременим технологијама и њиховом утицају на српски језик, рекао је: „Савремена технологија је веома корисна и она има свој специфичан језик који некада не можемо да преведемо на српски па морамо да користимо стране речи и изразе. Ипак, наш задатак је да сачувамо свој језик, да не користимо стране речи онда када то није потребно и да се трудимо да то преносимо и на будуће генерације.“
Шта мислиш о његовим речима? Подели своја размишљања са другима.
Причамо о језику!
Колико језика ти говориш? Размисли о некој животној ситуацији у којој ти је знање другог језика помогло.
Да ли је језик твог окружења сличан твом завичајном језику?
Упореди језик свог окружења и свој завичајни језик! Забележи основне разлике.
Додатак!
Истражи који све језици, осим српског и старословенског, припадају јужнословенској групи језика.
Задатак!
Напиши састав или припреми презентацију на тему: Српски језик говорим, својим пореклом се поносим! Корен ми је најважнији, ту припадам, ту сам најснажнији!
Мултикултурна и мултијезичка карта Србије – лепота различитости
Србија је једна од ретких земаља која je толико богата у различитости.
Ако долазиш колима у Србију преко граничног прелаза Хоргош, први град у који ћеш ући у Србији јесте Суботица. На уласку у град дочекаће те табла на којој пише:
ÜDVÖZÖLJÜK SZABADKÁN!
Шта мислиш на ком језику је то написано?
У Србији не живе само Срби, већ и припадници других народности. Они су припадници националних мањина и својом културом, својим језиком, фолклором, традицијом, кухињом, чине нашу земљу богатом, раскошном и најлепшом на свету. Њихов матерњи језик није српски.
Националне мањине које живе у Србији, могу се школовати на свом матерњем језику, могу имати своје новине, радио и телевизијске програме и свој језик и писмо у службеној употреби.
Целокупно образовање на свом матерњем језику похађају припадници: албанске националне мањине, бошњачке, бугарске, мађарске, румунске, русинске, словачке и хрватске националне мањине.
Доадатак! Већ ти је познато да је службени језик у Републици Србији српски језик, а да је службено писмо ћирилица, али се у свакодневној употреби латиница користи као равноправно писмо.
Ако можеш да прочиташ ову реченицу, онда савршено знаш ћирилицу и латиницу!
Ne znam да ли знаш, али ми смо једини народ на целој кугли zemaljskoj који има ту privilegiju да је у стању да koristи dva писма истовремено.
Препиши реченицу два пута: једном на ћирилици и једном на латиници.
Можда ти је ова реч непозната: Privilegijа (именица) – предност, дар
Међународни дан матерњег језика
Међународни дан матерњег језика обележава се 21. фебруара!
Душко Радовић, наш познати књижевник, песник, писац и уредник дечјих емисија на радију и телевизији је написао: „Волите српски језик сваког дана помало. Српски језик нема никог другог осим нас.“
Размисли о овим његовим речима! Како их разумеш?
Размисли и одговори!
Да ли знаш неку земљу у којој су Срби национална мањина?
Да ли ти је познат или говориш неки језик националне мањине у Србији?
Каква је средина коју зовемо мултикултурном и мултијезичком?
Да ли је окружење у коме ти живиш мултикултурно и мултијезичко?
Ово је Србија
Фолклораши широм света су се ујединили, запевали и одсвирали песму „Ово је Србија” како би пренели поруку да се традиција мора сачувати. Послушај песму и опиши каква осећања буди у теби.
