Мила: Васо, да ли си скоро био у шетњи Београдом?
Васа: Да, наравно! Кренем од Трга републике, сликам се код споменика и авантура може да почне! Видиш слику?
Мила: Ову поред?
Васа: Да!
Мила: Видим!
Васа: Видиш ли мене?
Мила: Не! Видим само споменик кнезу Михаилу.
Васа: Па ја сам иза њега!
Мила: Баш си духовит!
Најкрасније место од давнина, превелики град Београд
Београд је главни и највећи град наше Србије и један од најстаријих градова у Европи.
„Нађох најкрасније место од давнина, превелики град Београд који је по случају разрушен и запустео, саздах њега и посветих Пресветој Богородици.“
Деспот Стефан Лазаревић
Тако је деспот Стефан Лазаревић описао Београд.
Кликни на дугме Play и погледај филм „Приче о Београду – Деспот Стефан Лазаревић”, рађен по мотивима књиге „Књига о Београду“ Горана Весића
Прочитај још једном реченицу коју је рекао деспот Стефан Лазаревић.
Покушај да се досетиш шта значе речи: „најкрасније“, „запустео“, „саздах“, „посветих“. Ако ти не иде од руке, кликни на реч коју не разумеш и открићеш њено значење.
Красан
Красан (придев) – леп (лепши, најлепши)
Запустети
Запустети (глагол) – постати пуст, напуштен, празан
(запустео)
Саздати
Саздати (глагол)– направити нешто – овде сазидати, подићи;
подигох, сазидах (град, кућу)
(саздах)
Посветити
Посветити (посветих) нешто некоме, нечему.
Прочитај реченицу. Видећеш да нешто није у реду и да је писац ових редова много грешио. Твој задатак је да исправиш његове грешке. Замени делове текста који су погрешно написани исправним решењима.
Симболи Београда
Кажу да су симболи Београда сами Београђани који чине срце и душу овог града. Њега је лако заволети. Ко га једном посети, враћа му се или остаје у њему. Београд је као најближи род који ти се искрено радује и шири руке да би те примио у чврст загрљај.
Кренимо у шетњу Београдом!
Размисли и одговори! Нешто ћеш морати и сам/сама да закључиш!
Подсећамо се речце „НЕ“
Прочитај још једном реченицу и обрати пажњу на подвучене делове.
Постоји веровање да је кула добила назив од глагола “(не) бојати се“ и да су Турци говорили заробљеницима док су их водили у кулу “Не бој се”.
Можеш да закључиш да се речца „НЕ“ уз глаголе пише одвојено.
Не бој се!
Не гледај у телефон!
Сутра не идем у школу!
Изузетак су: нећу, немам, немој, нисам.
Ја нећу. Ти нећеш. Он неће. Ми нећемо. Ви нећете. Они неће;
Ја немам. Ти немаш. Он нема. Ми немамо. Ви немате. Они немају.
Немој! Немојмо! Немојте!
Ја нисам. Ти ниси Он није. Ми нисмо. Ви нисте. Они нису.
Није тешко закључити зашто се у наведеним случајевима речца НЕ пише састављено. У питању су парови: хоћу – нећу; имам – немам; јесам – нисам.
Препознај шта је тачно, а шта нетачно написано!
Делимо идеје!
Погледај прилог о Михаилу Обреновићу! Истражи историјску личност која те занима и направи пројекат по датом моделу!
Предлог за читање и анализу – Отаџбина, Ђура Јакшић
*Већ ти је познато да је Ђура Јакшић био наш велики уметник, песник, приповедач, драмски писац и сликар, али и родољуб. Прочитај једну од његових најлепших песама „Отаџбина“. Написана је у време народног буђења у 19. веку, када су Срби почели да устају против многих окупатора. Ђура Јакшић у овој песми изражава неизмерну љубав према домовини и свом народу. Песник поштује слободу и домовину сваког човека, али, жели и да пошаље јасну поруку да су он и његов поносни и храбри народ спремни да бране домовину од сваког непријатеља. Док читаш стихове, делићеш са песником снажна патриотска осећања, понос и чисту снагу. Песма је вечна, зато што њени стихови носе узвишену љубав према отаџбини.
Предлажемо ти да је анализираш сам или са својим другарима, а ми смо ти припремили нека питања која ће ти помоћи на том путу.
Да проверимо да ли су ти све речи познате!
Суморан
Суморан (придев) – када кажемо да је неко суморан мислимо да је он обузет тугом, да је тужан.
Вековечност
Вековечност (именица) – ако уклонимо слово о добићемо две речи: век + вечност; ове речи се зову синоними → имају исто или слично значење, само им се облик разликује. Сада знаш да вековечност значи вечност, век (бескрај, нешто што траје).
Бразда
Бразда (именица) – овде има значење боре на лицу.
Таван, тавни
Таван, тавни (придев) – таман (тамни).
Кршан, кршни
Кршан, кршни (придев) – каменит, стеновит.
Бусија
Бусија (именица) – место погодно за заседу (тајно, заклоњено место где се чека долазак непријатеља).
Бедем
Бедем (именица) – високи заштитни зид око тврђаве који је повезивао куле и капије и тако правио затворену и тешко пробојну целину.
Поган
Поган (придев) – прљав, нечист, зао, опак.
Крени у истраживање!
Пронађи сва места у песми у којим се појављује именица камен. Какав је камен? Каква су његова својства? Када кажемо да је неко „чврст као камен“, шта мислимо каква је та особа?
Направи своју мрежу појмова о особинама камена.
Ову песму можеш да поделиш по сликама у којима најважније место заузима камен који из слике у слику доживљава промене, јача, расте и постаје неуништив.
Шта ради камен у првој строфи? Кога камен представља? Примећујеш ли како добија људске особине? Размисли, зашто изгледа као старац који је имао тежак живот. Шта представљају дубоке боре (бразде) на образу?
У другој строфи камен постаје пирамида што се „из праха диже у небо” у којој су наслагане кости наших предака.
Како то разумеш?
У трећој строфи камен постаје бедем.
„И само дотле, до тог камена,
До тог бедема —
Ногом ћеш ступит можда, поганом!“
Прочитај још једном значење речи „бедем“. Пробај да се досетиш због чега је камен из прве строфе у трећој строфи постао баш високи, непробојни, заштитни зид, до кога може да ступи „нога погана“. Дрзне ли даље, наићи ће на громове, грмљавину и храбру, гласну борбу бранилаца. Глас који се најјаче чује са тог бедема је једна мисао: „Отаџбина ово је Србина!“
*Опиши осећања која у теби буди ова песма.
*Напиши кратак састав на тему „Моја отаџбина Србија“
