Послушај песму популарне новосадске групе Гарави сокак о Новом Саду. Замисли да си у њему и да шеташ и плешеш заједно са Милом и Васом.
Васа проверава Милино знање о Новом Саду
Васа: Мила, хајде да проверимо твоје знање о Новом Саду?
Мила: Зашто баш моје?
Васа: Зато што си се ти хвалила како веома често посећујеш Нови Сад и да знаш скоро све о њему.
Мила: Посећујем и знам, јер ми тамо живи другарица Дуња. Захваљујући „Соколу“ од Београда до Новог Сада стижем за 30 минута вожње. Сада можемо да се виђамо кад год се ужелимо једна друге.
Васа: „Соколу“! Ах, да, мислиш на воз! То је било једно од питања која сам за тебе припремио – како се зове воз који саобраћа из Београда до Новог Сада за 30 минута?
Мила: Рекла сам, „Соко“. Да чујем друга питања, мудрице!
Васа: Шалио сам се, ниси морала да одговориш! Ево правог питања! Наведи популарни надимак Новог Сада?
Мила: То је лако! Српска Атина! А ја имам задатак за тебе – истражи како је Нови Сад добио име Атина на Дунаву или Српска Атина.
Васа: Прихватам изазов! Замолићу те да ми помогнеш.
Мила: Врло радо! Чекам следеће питање.
Васа: Које је латинско име за Нови Сад?
Мила: Латинско?! Чекај, чекај, сетићу се! Има и нека реклама где се каже „све вам је ово Неопланта“, а младић се вози бициклом кроз Нови Сад. Знам! Неопланта! А знаш ли како се Нови Сад зове на мађарском?
Васа: Знам! Мој друг Иштван је из Суботице и њему је мађарски матерњи језик. Он ми је рекао да се Нови Сад на мађарском језику зове Ујвидек.
Мила: Браво!
Васа: Хвала, хвала! Него, како се зове летњи музички фестивал који се на Петроварадинској тврђави одржава од 2000. године?
Мила: Exit! Ко то не зна! То је један од најпосећенијих и најбољих музичких фестивала на свету. Моји родитељи су били прошле године. Мене нису водили, кажу да морам још мало да порастем. Хм, мислим да сам довољно велика, али то се не рачуна. Рачуна се шта мисле мама и тата.
Васа: У праву су! Ово питање је лако! Како се зове централни трг у Новом Саду?
Мила: Зове се Трг слободе. А да ли ти знаш како га још зову?
Васа: Не знам.
Мила: Зову га још и Милетићев трг због споменика Светозару Милетићу, чувеном адвокату, политичару и градоначелнику Новог Сада, и једном од најутицајнијих српских политичара у Аустроугарској монархији, у другој половини XIX века.
Васа: У праву су! Ово питање је лако! Како се зове централни трг у Новом Саду?
Мила: Зове се Трг слободе. А да ли ти знаш како га још зову?
Васа: Не знам.
Мила: Зову га још и Милетићев трг због споменика Светозару Милетићу, чувеном адвокату, политичару и градоначелнику Новог Сада, и једном од најутицајнијих српских политичара у Аустроугарској монархији, у другој половини XIX века.
Васа: Импресивно знање! Претпоследње питање: Како се звао муж чувене српске математичарке Милеве Марић која је рођена у Тителу, а живела је у Новом Саду?
Мила: Алберт Ајнштајн!
Васа: Знао сам да знаш! И последње питање – Један од најпознатијих становника Новог Сада имао је надимак Панонски морнар. Како се он зове?
Мила: Панонски морнар је чувени Ђорђе Балашевић. Моја мама обожава његове песме!
Васа: Честитам! Одличан 5! Водим те на лимунаду у популарни трамвај Трчика, али прво идемо у шетњу градом. Ти ћеш да ми причаш, а ја ћи да слушам и уживам. Пожури! Воз нам креће за пола сата са станице Прокоп.
Занимљивости о Новом Саду
Прочитај занимљивости о Новом Саду које је Мила испричала Васи.
Нови Сад је град на Дунаву, настао пре нешто више од 300 година. Први пут је споменут 1694, две године пошто је почела градња Петроварадинске тврђаве. То је највећи град Аутономне Покрајине Војводине, удаљен од Београда на свега сат времена вожње. Данас је велики индустријски и финансијски центар српске економије, образовни, културни, научни, здравствени и политички центар Војводине. Лепим и отменим чине га и Новосађан и и њихов равничарски мир и природна љубазност. Само име Нови Сад везује се за 1748. годину, када су га грађани жељни слободе откупили од царице Марије Терезије која му је дала статус слободног града. Одувек је Нови Сад био вишенационални град и такав је и данас. Најбројније становништво су били Срби, потом: Мађари, Хрвати, Словаци, Русини, Грци, Цинцари, Јевреји, Румуни, Роми и други. Један путник је крајем XVIII века написао о Новом Саду: ,,Овај слободни град је знаменит пример шта све може да учини толеранција и трговина.“ Од 1748. градом је управљао слободно изабрани Магистрат – градска управа, а договор српског и несрпског становништва, био је да се наизменично на челним функцијама града смењују православац и католик. Почетком XIX века, наш просветитељ и реформатор правописа Вук Стефановић Караџић, рекао је да је Нови Сад ,,највеће српско опшчество на свијету“.
Центар Новог Сада – поглед на катедралу Имена Маријиног и Танурџићеву палату
Можда ти нису познате речи:
Опшчество
Опшчество (именица) – друштво
Толеранција
Толеранција (именица) – толеранција подразумева прихватање и уважавање туђих ставова, идеја, мишљења и начина живота.
Кажу да Новом Саду треба прићи са Петроварадина – видети га целог као на длану, а затим се спустити у његове уличице и осетити дух града и Новосађана за које кажу да никада нигде не журе.
Сат кула позната и као „пијани сат“– симбол је Петроварадинске тврђаве. Сат је Новом Саду средином 18. века поклонила аустријска царица Марија Терезија. Бројеви на бројчаницима су римски, а њихов пречник је преко два метра. Зашто га зову „пијани сат“? Зато што су сказаљке које показују време замениле улоге па тако мала показује минуте, а велика сате. И не, ово није грешка мајстора, већ је урађено врло смишљено како би лађари али и становништво могли боље да виде колико има сати. Такође, време је било битно и за војнике, за смене стражара на Тврђави који су се смењивали по сатима, а не по минутама. Неки га називају „пијаним сатом“ јер касни када је хладно, а жури када су веома високе температуре. Говори се да се у 18. веку у Новом Саду за коришћење овог сата наплаћивала „сатарина“.
Када помислимо на Нови Сад, помислимо на Јована Јовановића Змаја или нашег чика Јову Змаја. Нема онога српског створа на овоме свету ко није читао његове песме за децу. Рођен је у чувеној новосадској улици Златна греда. Змајева поезија ти је позната. А да ли ти је познато да је његов први надимак био Киш Јанош што је на мађарском „мали Јован“? Добио га је због ниског раста. Можда би га будуће генерације памтиле по том надимку да 1864. године није покренуо часопис који се звао – „З. мај“. Овај датум представља сећање на догађај из 1848. године када је у Сремским Карловцима одржана Мајска скупштина на којој су Срби поставили своје захтеве и тражили аутономију у оквиру Аустроугарске монархије. На том скупу у Сремским Карловцима Срби су прогласили Аутономно Српско војводство (Српску Војводину) што је у оно време био догађај од великог политичког и друштвеног значаја. У његову част чика Јова је поред свог имена увек дописивао 3. мај. Једном се догодило да је у потпису изоставио тачку после броја три, па је трећи дан маја постао – Змај.
Кликни на дугме PLAY и послушај песму чика Јове Змаја „Тихо ноћи“ коју пева дечји хор „Колибри“ из Београда. To је јединствени дечји хор који носи име по најмањој птици на свету (колибри), има препознатљиву културу певања и налази се у саставу Радио-телевизије Србије.
Кликни на дугме PLAY и погледај епизоду о Јовану Јовановићу Змају из серијала Великани српске Војводине.
Научи следеће стихове Јована Јовановића Змаја напамет!
Кажи ми кажи
Кажи ми, кажи,
Како да те зовем;
Кажи ми, какво
Име да ти дам, –
Хоћу ли рећи:
“Дико”, или “снаго”,
Или ћу “лане”,
Или “моје благо”;
Хоћу ли “душо”,
Или “моје драго” –
Кажи ми, какво
Име да ти дам!
Све су то мила
Имена и лепа
Којима Србин
Своме злату тепа;
Ал’ ја бих провео
Читав један век,
Тражећи лепше,
Дичније и слађе,
Милије име,
Што још не чу свет,
Да њим назовем
Мој румени цвет.
Размишљамо, разговарамо о песми и о именима која дајемо онима које волимо
Песник тражи ново име за своју љубав, јер ниједно није довољно велико и лепо да изрази његова осећања. Он трага за неким посебним именом, најлепшим именом.
Да ли и ти некоме тепаш? Која имена дајеш особама које волиш? Да ли та имена одговарају неким њиховим особинама?
Умилна имена или имена одмила
Песник трага за најлепшим именима која описују осећања према вољеној особи: лане, моје благо, душо, дико, снаго…
Постоје и умилна имена или имена одмила (која се још зову и хипокористици – реч је преузета из грчког језика и значи умилан). Када желимо да тепамо некоме, да покажемо сва своја најлепша осећања, нежност, благост, близак однос према ономе кога или шта именујемо, ми га зовемо, на пример: браца, сеја, зека, Гоца, Мики, Столе.
Предлажемо!
Самостално (или заједно са неким из твог окружења), направи књижицу под називим ИМЕНОСЛОВ властитих имена и умилних имена / имена одмила чланова (моје) породице. То треба да буду имена чланова твоје уже и шире породице. Пробај да идеш у далеку прошлост па да истражиш како су ти се звали и како су им тепали, твоји прадеде, прабаке, чукундеде, чукунбаке… Замоли некога из породице да ти помогне.
Упореди властита српска имена и њихова умилна имена у односу на властита имена и умилна имена у окружењу у коме живиш.
На пример:
Свако ко дође до Трга слободе, прво што угледа јесте римокатоличка црква Имена Маријиног. Подигнута је 1894. године. Пре ње се на истом месту налазила мала скромна црква из 18. века, иза које се налазило гробље. Садашња црква дугачка је 52, а широка 25 метара. Торањ је оно што је можда и најупечатљивије на овој грађевини. Висок је 72 метра са сатом на све четири стране. Цела црква је рађена у неоготском стилу, док су прозори украшени витражима који су били поклон имућних породица или свештеника који су служили у храму. На дну витража налазе се слике добротвора. Кров је украшен керамиком из Мађарске.
Саборна црква је најзначајнији православни верски објекат у Новом Саду и грађевина у којој се налази православни крст од мермера – најстарији јавни споменик у Новом Саду. Овај православни храм је један од најзначајнијих градских симбола. Саборна црква се први пут спомиње 1720. године, када се на њеном месту налазио знатно мањи храм. Ускоро се јавила потреба да српска православна црква добије већи храм, па је 1734. године скромна црквица замењена новом. Црква је посвећена Светом Ђорђу. Најлепша уметничка дела цркве настала су под руком нашег чувеног Паје Јовановића. Он је осликао свих 33 иконе на иконостасу и историјске слике „Крунисање Стефана Првовенчаног“ и „Свети Сава мири завађену браћу Вукана и Стефана“. За цркву се везује и најстарији сачуван споменик у Новом Саду. То је велики Богојављенски крст од ружичастог мермера који се налази у порти цркве.
Стиховима те водимо у Сремске Карловце
То је град који се налази недалеко од Новог Сада. Када кажемо Сремски Карловци, прво што помислимо јесте Карловачка гимназија и песник Бранко Радичевић.
Пажљиво прочитај одломак из поеме Бранка Радичевића „Ђачки растанак“.
„Ој Карловци, место моје драго,
Кô детенце дошао сам амо,
Игра беше једино ми благо,
Слатко зва ја мед и смокву само.
Дете мало – голушаво тиче,
Дође тиче па се ту навиче,
Овде, овде, де криоце мало
Први пут је сретно огледало,
Из почетка од гране до гране,
Од дрвета једног до другога,
Док је смело сетити се стране,
Сетити се неба високога,
Док је могло крила своја лака
Небу дићи тамо под облака,
Под небо се дигô тић и сада,
Ал’ весео није кô некада,
Гледа доле, реку, врело, луга,
Дрва, жбуне, горе и врлети,
Па му с’ чине до толико друга,
До толико успомена свети,
С кима дане прелепо пробави,
Па и сада мора да остави.
Тешко му се, тешко раставити,
Али шта ће када мора бити,
За њи срце њему младо туче,
Али нешто на далеко вуче,
Он не може више одолети,
Па се вине и у свет полети.“
Током читања стихова можеш да осетиш песникова осећања.
Он дозива Карловце, место где је провео детињство и рану младост, и одакле почиње његова животна прича:
„Ој, Карловци, место моје драго!
Кô детенце дошао сам амо“.
Присећа се прошлости, оних безбрижних дана, проведених у игри и радости, и све време изражава снажан осећај припадности свом народу и завичају.
Дете које је некада био, он упоређује с птицом („дете мало – голушаво тиче“). Песник описује себе у детињству, како је попут птице скакао с дрвета на дрво, ширио крила као да ће да полети према небу. Ипак, детињство не траје вечно.
То безбрижно дете одраста, оно жели да упозна свет:
„Под небо се дигô тић и сада,
Ал’ весео није кô некада“.
И док је оно „тиче“ које је скактутало с гране на грану и било сретно и разиграно, овај „тић“ који је пошао да упознаје свет, кога тај свет вуче и коме не може да одоли, није тако весео.
Тешко му је да се растане од места у коме је провео своје најлепше и најсретније дане и које воли бескрајно, али свет га зове и он мора поћи.
„Али нешто на далеко вуче,
Он не може више одолети,
Па се вине и у свет полети“.
Прочитај стихове из другог дела поеме „Ђачки растанак“, који су познати и као „Бранково коло“. У коло песник позива „браћу са свију страна“ да се у њему окупе. Коло кроз које струји радост народног живота, прераста у коло братства и заједништва у коме се огледа животни дух и снага заједнице.
„Коло, коло
Наоколо,
Виловито,
Плаховито,
Наплетено,
Навезено,
Окићено,
Зачињено,
Брже, браћо, амо, амо
Да се скупа поиграмо.
Србијанче, огњу живи,
Ко се тебе још не диви!
Рваћане, не од лане
Одувек си ти без мане!
Ој Босанче, стара славо,
Тврдо срце, тврда главо,
Тврд си као кремен камен,
Де станује живи пламен!
Ао Еро, тврда веро,
Ко је тебе јоште терô?
Ти си кано итра муња
Што никада не покуња.
Ао Сремче, гујо љута,
Сваки јунак по сто пута!
Црногорче, царе мали,
Ко те овде још не фали?
Мачем бијеш, мачем сечеш,
Мачем себи благо течеш,
Благо турска глава сува,
Кроз њу ветар горски дува.
Ој соколе далматинче,
Дивна мора дивни синче!
Ој ти красни Дубровчане,
Наш и данас бели дане,
Та са песме из старине
Пуне славе и милине!
Ој Славонче танани!
Банаћане лагани!
Ој Бачвани, здраво, здраво,
Ко ј’ у песми већи ђаво!
И ви други дуж Дунава,
И ви други де је Драва,
И сви други тамо, амо,
Амо да се поиграмо!“
! Да ли знаш шта је поема?
Поема је лирско-епска песма испевана у првом лицу, у којој се преплићу елементи лирске и епске поезије. Реч „поема“ потиче од грчке речи poiema што у преводу значи песма или спев.
Ухвати се у коло, у песнички свет – слушај, певај, играј!
Примећујеш ли како се коло уплиће у стихове? Све се у колу слива у једно: емоција, ритам и звук. Речи се осећају, чују се, као да саме играју и постају једна мелодија, једна музика, један песнички свет.
Кликни на дугме PLAY и послушај и погледај „Бранково коло“ у извођењу КУД Дома културе из Пријепоља.
Сада пробај да отпеваш песму уз пратњу музике коју је компоновао српски композитор Јован Пачу. Он је по професији био лекар, али се музиком бавио од најраније младости, а јадна од његових најлепших композиција управо је Бранково коло.
Кликни на дугме PLAY и погледај епизоду о Бранку Радичевићу из серијала Великани српске Војводине
Васа учи „Бранково коло“ напамет, али увек заборавља неке речи. Помози му и допуни реченице одговарајућим речима из песме.
Ако си пажљиво гледао/гледала и слушао/слушала филм о Бранку Радичевићу, неће ти бити тешко да даш тачне одговоре у овом задатку.
Кликни на дугме PLAY и следи инструкције.
Кликни на дугме PLAY и послушај песму „Пјевам дању, пјевам ноћу“ у извођењу једног од наших најпопуларнијих певача Здравка Чолића, уз пратњу Симфонијског оркестра и Хора Радио телевизије Србије. Мелодичност ове песме Бранка Радичевића, била је инспирација нашем композитору Корнелију Бати Ковачу да напише музику.
Стихове је песник посветио кћерки свог доброг пријатеља. Песма је пронађена у њеном дневнику као песникова посвета. Да ли можеш да откријеш о коме је реч?
У песми можеш чути речи умањеним значењем – умањенице или деминутиви: земљица, звездица, сестрица.
Такве речи преносе осећање посебне наклоности – љубави, милоште (миља), драгости.
Да ли и ти користиш умањенице као израз наклоности? Сети се неких па запиши у своју свеску.
Ој Карловци, место моје драго!
Бранко Радичевић је свој живот и своје песме везао за Сремске Карловце. Славни песник је у овој фрушкогорској варошици провео најлепши део свог кратког живота, остављајући иза себе 54 лирске и седам епских песама. Његов гроб, у облику пирамиде, налази на врху брда Стражилово, на Бранковом вису, одакле почиње Националан парк Фрушка Гора. Ту се налази и песникова биста поред које се додељује Песничка награда „Стражилово“. У граду се сваке године организује песничка манифестација „Бранково коло“.
Сремски Карловци се први пут спомињу још 1308. године, и то као тврђава Каром. Од тада до данас, град прича приче о људима и догађајим, које сведоче о постојању и дугој и интересантној историји нашег народа.
Једна од тих прича везана је за чувену Карловачку гимназију – најстарију српску гимназију. Основана је као Гимназија у Срба (Илирска гимназија) и с радом је почела 1791. године. Данашња зграда гимназије сазидана је 1891. године. Најпознатији ђак ове школе био је Бранко Радичевић, чија се биста налази у школском дворишту. У Карловачкој гимназији чува се фототипско издање (штампано издање) Мирослављевог јеванђеља, које је 1897. године библиотеци поклонио краљ Александар Обреновић. Спомен библиотеку чини преко 18000 вредних књига написаних на српском, хрватском језику, латинском, немачком, грчком, руском, чешком, француском, мађарском, италијанском, енглеском и румунском језику.
Изглед штампаног издања Мирослављевог јеванђеља, најстаријег сачуваног српског илустрованог ћирилички рукопис. Јеванђеље је настало осамдесетих година 12. века. Писано на пергаменту, састоји се од 181 листа у кожном повезу. Запис на последњем листу јеванђеља сведочи да га је поручио хумски кнез Мирослав, брат великог жупана Стефана Немање.
Патријаршијски двор је једна од најлепших грађевина XIX века у Војводини. Зидан је ублику ћириличког слова „Ш“. У двору је смештена Ризница, музеј Српске православне цркве. Данас је Патријаршијски двор седиште епископа сремског и има статус летње резиденције српског патријарха. Капелу унутар двора је осликао познати српски сликар Урош Предић. Одмах до Двора налази се Саборна црква светог Николе.
Сремски Карловци причају причу о води са чесме „Четири лава“, која је направљена крајем 18. века у част карловачког водовода. Град има свој посебан платан, чаробни кестен, своја стабла тисе и дрво црног дуда. Има и своје музеје, чак и Музеј пчеларства. Има своје парче Дунава. Куда год ти поглед одлута и нога крене, срешћеш благо културе и традиције, ући ћеш у неки музеј под ведрим небом, стаћеш стопалом на неко важно историјско место…
Истражи га!
