Тридесет првог јануара 2026. године, у Сандригу, вече је мирисало на завичај. Под сводовима свечане сале, као под невидљивим небом које памти кораке предака, Српска допунска школа „Свети Сава“ из Вићенце приредила је светосавску академију под називом „Свети Сава и знаменити Срби“. Био је то још један сусрет корена и крила, прошлости и наде.
Око сто осамдесет ученика из Вићенце, Бусоленга, Скиа, Басана дел Грапа, Роверета, Арзињана, Алонтеа и Валдања стали су раме уз раме, као једно велико срце које куца на српском језику. Уз своје учитељице – Јасмину Стојковић, Магдалену Доневски и Драгану Пречаница – изговарали су стихове, оживљавали ликове, играли и певали, а хармоника Луке Мишуровића разливала се салом као топла реч утехе. Свако дете било је искра, а све заједно – пламен који поручује: кад се удружимо, небо није далеко.
Посебну тишину, ону свечану и дубоку, донела је сцена „Свети Сава и знаменити Срби“. У њој су се сусрели векови, а у очима деце засијала је мудрост коју не носе године, већ љубав према имену и пореклу. Осмехе и поуке донела је представа „Цврчак и мрави – ко људи прави“, у извођењу Драгичиних радозналаца, док је Црквени хор при Храму „Свети Лука“ из Вићенце уздигао гласове ка висинама. Игре из Шумадије и Лесковца, које је извео СКЗ „Свети Сава“ из Валдања, разиграле су под као да под њим куца земља Србије – жива, поносна и постојана.
Родитељи су, тихо и предано, саткали бајковит амбијент – сваки детаљ био је знак пажње, сваки украс нит љубави. А када је на крају приказан филм, ретроспектива две године рада школе, у тами сале засјала су лица окупана сећањем. На платну су се смењивали тренуци труда, смеха, учења и одрастања – доказ да се најлепше гради стрпљењем и вером.
Свечаност су својим присуством увеличали генерални конзул Републике Србије у Трсту Немања Секицки, помоћница директора Управе за сарадњу са дијаспором и Србима у региону Слађана Марковић Стојановић, отац Далибор Ђукић, председник Црквене општине Вићенца, председница и потпредседник Савеза Срба у Италији, као и представници удружења регије Венето. Писмо подршке стигло је и из Милана, од генералне конзулке Наташе Савићевић.
На самом крају уручене су захвалнице свима који својом подршком, разумевањем и љубављу чувају и негују рад школе. Али највећа захвалност остала је у погледима деце – у њиховој сигурности да припадају.
Јер ово није била само академија.
Ово је била свечаност језика који нас спаја, културе која нас обликује, традиције која нас учи да стојимо усправно и заједништва које нас уздиже.
Свети Сава и данас хода међу нама – у сваком наученом слову, у свакој песми, у сваком кораку кола.
Хвала свима који верују да се корени не чувају само у земљи, већ пре свега – у срцу.
