У суботу, 21. јуна 2025. године, у Српској допунској школи Министарства просвете Републике Србије „Света Јелена Анжујска“ на Малти одржана је Видовданска приредба – свечани завршетак још једне школске године испуњене учењем, смехом и пријатељством.
Док сунце нежно љуби море, а мисли неприметно лете ка домовини, ученици су уткали своје срце у програм посвећен Видовдану – празнику сећања, духовности и трајања. Речи су одзвањале салом нежно и храбро, као поруке малих гласника из дијаспоре својој отаџбини.
Приредба је почела песмом „Деца су украс света“, заједничким гласом који је симболизовао да су управо деца носиоци језика, културе и духа народа, упркос километрима. Ученици нижих разреда рецитовали су једноставне, али важне стихове о другарству, учењу и заједничком одрастању.
Рецитације о годишњим добима претвориле су салу у живописну сцену: пролећну ливаду, јесење шуштање лишћа, снежну тишину зиме и летњу песму. Потом смо закорачили у „Бајку бежанију“ – шарену позорницу дечје маште, духовиту и храбру као сама деца.
Из кутије мудрости изашле су пословице – кратке, а снажне поуке предака, док је учионица постала место вечних вредности. Уследила је представа „Необичан час у Српској допунској школи“, у коме су знање и игра били нераскидива целина.
Дирљива рецитација стихова из „Буквара дечијих права“ подсетила је на право на игру, образовање, љубав и одговорност да будемо добри људи. Посебан тренутак били су прикази знаменитих личности Србије – светлости које обасјавају пут свом народу. Тај сусрет са историјом био је више од учења – био је сусрет с идентитетом.
Осмеси су се размножили уз првоаприлску репортажу, у којој су мали глумци и новинари показали да су духовитост и радост део њихове снаге и језика.
На крају, ритам песме „Музика на струју“ заталасао је салу, позивајући на славље и љубав према језику који, иако далеко, спаја срца с домовином.
Дан касније, 22. јуна, на суседном острву Гозо, тишина Медитерана испунила се српском песмом, осмесима и аплаузима. Иако мала, група ученика на Гозу показала је снагу заједништва и љубав према српском језику. У малој учионици смењивали су се стихови, рецитације, игра и песма. Заиграло се и коло и осетила се права породична атмосфера, јер су и родитељи с радошћу постали део програма.
Тако је, из срца дијаспоре, Видовданска приредба поново постала мост који повезује малтешко сунце са српском традицијом, чувајући прошлост и градећи будућност.
Наставница Марија Милорадовић
