Васа: Мила, шта за тебе значи волети своју земљу?
Мила: Па…. Можда када певамо химну у школи?
Васа: То јесте један начин, али љубав према земљи је више од тога.
Мила: Како то мислиш?
Васа: На пример, када поштујемо историју и учимо о нашим јунацима, показујемо да ценимо прошлост земље.
Мила: Како си то лепо рекао! Волимо нашу земљу и познавањем и чувањем њених природних лепота.
Васа: Не заборављамо обичаје, традицију и културно наслеђе!
Мила: Значи, љубав према Србији није само у речима, него и у делима? Показујемо је најпре знањем, а онда и лепим васпитањем.
Васа: Тачно! Србија није само место на карти – она је у свему ономе што ми радимо! То знају и наши другари који не живе у Србији, у земљи својих предака. Иако не живе у њој, они је воле, уче српски језик, њену историју, чувају и негују нашу традицију и обичаје.
Наведи пример како ТИ показујеш љубав према својој земљи.
Мила: Волети своју земљу значи и правилно говорити и писати српски језик.
Васа: Језик је део нашег идентитета.
Мила: Постоји правило “Пиши као што говориш” по којем је српски језик мало посебнији од свих осталих језика. Погледај
Хајде да заједно решимо неке од честих језичких недоумица.
Васа: У последњем примеру вежбања сусрели смо се са речцом не. Мала речца а може да промени значење целе једне речи. Још је проблематичнија у писању. Погледајте
Речца НЕ
Речца не се одвојено пише:
– у одричним облицима глагола (не знам, не питај, не смем, не могу).
Само у овим случајевима се пише спојено: НЕЋУ, НЕМАМ, НЕМОЈ, НИСАМ
Поред ових глагола изузетака, речца не се састављено пише уз:
– именице, придеве и прилоге с којима сраста у сложенице
(незнање, нечовек, непознат, нерадо, неписмен, незрео).
Милина презентација
Мила: Васо, важно је да познајемо географију Србије.
Васа: Наравно… да бисмо знали где се шта налази?
Мила: То је тачно, али географија је много више од сналажења на карти!
Васа: Аха, значи ако знам да је планина Тара богата шумама и ретким животињама, знаћу зашто је важно да не загађујемо реке и шуме?
Мила: Тачно! А што више знамо о својој земљи, више ћемо је волети и чувати. Погледај.
Васа: Веома је важно познавати прошлост своје земље јер нам прошлост помаже да разумемо садашњост.
Мила: Значи, када знамо историју, можемо више да ценимо све оно што имамо данас.
Васа: Управо тако! Историја нас учи ко смо, зашто волимо своју земљу и како да је чувамо за будуће генерације.
Мила: Хмм… онда ћу од сада више да слушам на часовима историје.
Мила: Хеј, Васо, зашто мислиш да је важно да чувамо традицију наше земље?
Васа: Па, не знам… Данас сви гледају филмове, слушају модерну музику и користе интернет. Зашто би нам били важни неки стари обичаји?
Мила: Баш зато! Ако заборавимо традицију, како ћемо знати ко смо и одакле долазимо?
Васа: Али шта све спада у традицију?
Мила: Песме, игре, јела, народне ношње, празници… Све што су наши преци радили и што нас чини посебнима.
Васа: Ааа, значи када моја бака прави славски колач за крсну славу, то је део наше традиције?
Мила: Баш тако!
Васа: Значи, ако учимо народне песме, чувамо старе приче и поштујемо обичаје, ми заправо негујемо нашу традицију и тако чувамо нашу земљу?
Мила: Управо тако! Србија није само место на карти – она је и све оно што су нам наши преци оставили.
