ПАРИЗ, 2025 – На историјском гробљу Тије, у самом срцу француске престонице, обележен је 11. новембар – Дан примирја у Првом светском рату. У достојанственој, свечаној и дубоко емотивној атмосфери, Француска и Србија поново су заједно одале почаст славним прецима чија је жртва трајно урезала братство и савезништво два народа. Овогодишња комеморација, прожета топлином и искреним поштовањем, представљала је истински тријумф сећања и необорив доказ да је српско-француско пријатељство једна од најсветлијих тековина XX века.

Почетак церемоније обележило је свечано опело које је, у духу најузвишеније традиције, служила Српска православна црква предвођена Његовим Преосвештенством Епископом западноевропским Јустином. У надахнутом обраћању, Владика је подсетио на историјски положај Србије у Великом рату, на снагу њеног народа и на немерљиву цену слободе.

Пошту херојима одали су најугледнији представници Србије и Француске:
• Њ. Е. Ана Хрустановић, амбасадорка Републике Србије у Француској, са сарадницима,
• Владимир Кокановић, директор Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону,
• Ђорђе Милићевић, министар без портфеља задужен за дијаспору,
• Акли Мелули, сенатор департмана 94,
• Саша Петровић, председник Удружења „Сви Срби у Паризу“, у име организатора.

Посебан значај имала је тачка посвећена младима – ученицима Српске допунске школе под покровитељством Министарства просвете Републике Србије, чија је мисија очување језика, културе и националног идентитета. Посвећене наставнице Сабина Налић, Биљана Кнежевић, Снежана Војкановић, Љиљана Симић, Славица Милић и Тамара Нацик подстакле су своје ученике да достојно представе отаџбину и њене јунаке.

Вредан допринос дали су и чланови културно-уметничких друштава „Извор“, „Оро“, „Младост“ и „Бисери“. Млади из дијаспоре извели су програм који је пленио и срце и слух: химну „Боже правде“, песму „Тамо далеко“, као и рецитације које су оживеле успомену на претке и велика дела српских ратника.

Истакли су се:
• Мина Павличевић – симболиком цвета рамонде,
• Анка и Богдан Богдановић и Даница Лукић – рециталом „Цвет мира“,
• Лука Миленковић – песмом „Сви моји преци“ Д. Ерића,
• Максим Лулић – емотивним „Низамским растанком“,
• Ана Гавриловић и Ева Попов – песмом „Домовина“ Д. Васиљева,
• Матеја Јеленковић – песмом „Србин“,
• Хелена Поповић – „Домовина се брани лепотом“ Љ. Ршумовића.

Одушевљен аплауз потресао је мирно гробље Тије када је ученица Емилија Рено Копривица отпевала чувену песму „Креће се лађа француска“ — симбол вечног савезништва и поштовања између Србије и Француске.

Круну церемоније представљало је полагање венца од стране младих — ученика српских школа. Тај тихи, али величанствени чин симболично је обележио да нове генерације преузимају бригу о сећању и неговању традиције. На месту где историја говори гласније од сваке речи, српска деца у Паризу показала су да је веза са отаџбином нераскидива, а сећање на претке свето и трајно.

Рад школа и наставника координише Татјана Хот, координатор за образовно-васпитни рад у иностранству, чија је посвећеност повезивању школа, наставника и ученика била препознатљива и у оквиру ове свечаности.

Овогодишње обележавање Дана примирја на гробљу Тије није било само сећање. Било је то живо, светло сведочанство да су српско-француско пријатељство, жртве српских јунака и њихова племенита борба за слободу – вредности које надрастају време. Дан који је, у својој свечаности, најавио будућност у којој ће тај завет наставити да живи, преношен с генерације на генерацију, у Србији и широм света.