Понекад је довољна само једна песма да измами осмех, једно слово да пробуди успомене и један сусрет да остане у срцу заувек. Управо такав дан доживели су ученици Допунске наставе на српском језику у Републици Словенији када је међу нас дошао дечји песник Саша Савић, аутор збирке „Једна мрва у виду слова”.
Након књижевног сусрета са ђацима у Љубљани, пут га је довео у Копар, где су се у просторијама АКУД „Коло” окупили ученици допунске школе, њихови родитељи и љубитељи поезије из Копра, Изоле, Луције и Анкарана. Песник није говорио само деци – разговарао је са њима. Питања су смењивали одговори, стихове смех, а свака нова песма рађала је још више радозналости. Деца су се јављала, рецитовала, постављала питања и без устезања делила своје мисли. Осмеси су се ширили салом, а у једном тренутку чинило се да су сви присутни поново постали деца. Посебну лепоту овом сусрету дали су родитељи. Они нису били само публика, већ равноправни учесници радионице. Заједно са својом децом смејали су се, разговарали и активно учествовали у програму. Управо у таквим тренуцима постаје јасно да допунска школа није само место где се учи језик, већ место где се гради заједништво. Када су деца, родитељи и учитељи окупљени око исте идеје, Српски језик престаје да буде само школски предмет и постаје део породичног живота и идентитета.
Највише смеха изазвала је песма „Супердеда”, која је брзо постала омиљена међу нашим најмлађим ученицима. Сви присутни су кући понели осећај да књига може да буде друг, да стихови могу да повежу људе и да је српски језик жив онолико колико га говоримо, читамо и чувамо. И ми смо и овог пута исткали нит која повезује генерације, чува корене и гради мостове између Србије и дијаспоре. Радује нас што је наша дечја библиотека „Мирослав Мика Антић”, која постоји у оквиру АКУД „Коло”, богатија за још једно вредно књижевно дело које ће сигурно пронаћи пут до многих читалаца и бити инспирација за нове разговоре. Зато од срца захваљујемо песнику Саши Савићу што нам је поклонио своје време, стихове и осмех. Књига се може прочитати за једно поподне, али сусрети који деци пробуде љубав према матерњем језику и поезији, остају у срцу много дуже.
Верујемо да смо тог дана сви заједно направили још један мали корак у очувању онога што је највредније – језика, културе и осећаја припадности. Јер понекад је заиста довољна само једна мрва у виду слова да у срцу детета израсте читав свет.
