/

30. септембар 2026.

Траговима страдања и непоколебљивог памћења: српска омадина у Норвешкој на „крвавом путу“ истине, љубави и пријатељства

Успешно реализован пројекат „Сећање за будућност“ Савеза српских удружења, окупио је младе нараштаје, најмлађе чланове српских удружења и ђаке допунских школа Министарства просвете Републике Србије из осам градова у Норвешкој у очувању културне баштине и историјске истине о српским жртвама током другог светског рата али и трајном пријатељству српског и норвешког народа.

ЖИВО ПОСВЕЋЕЊЕ И ЗАВЕТ ГЕНЕРАЦИЈАМА
Гледајући 31 пар младих, дубоко замишљених очију испред спомен-гробља у Ботну, док су тишину севера с поносом надтицали стихови песме „Тамо далеко“, било је јасно да пројекат „Сећање за будућност“ није био само још једно студијско путовање. Било је то живо посвећење и завет генерација.
Деца и омладина из целе Норвешке, у пратњи својих ментора и посвећених представника српских удружења, провели су три незаборавна дана у вишеслојном едукативном програму у организацији Савеза српских удружења у Норвешкој, уз свесрдну подршку Амбасаде Републике Србије у Ослу и Српске православне цркве у Норвешкој.

СУСРЕТ СА ВРЕМЕНОМ И ИСТОРИЈОМ
Кроз тродневне радионице, предавања и теренске посете на северу земље у области Салтдал, млади су се суочили са суровошћу историје и судбином својих сународника, српских ратних заробљеника и интернираца.
„Умрли су као хероји“, „Нисмо знали да је било тако брутално“, „Испричаћу баки“ – шапутали су млади учесници док су обилазили сурове пределе.
Непроцењив допринос у стручном и историјском делу дали су локални историчари и конзерватори Музеја Нордланд (Музеј „Крвави пут“), Улф Баке (Ulf Bakke) и Роналд Нистад Русанес (Ronald Nystad Rusaanes), који су кроз потресна предавања и обилазак остатака логора и деоница „Крвавог пута“ открили сву тежину, али и непроцењиву људскост уткану у те сурове пределе.

СВЕДОЧАНСТВО О НАЈМАСОВНИЈЕМ СТРАДАЊУ
Посебан печат едукативном делу програма дао је познати норвешки историчар и писац Кнут Фловик Торесен, представник Фондације Blodveien („Крвави пут“), која предано чува и штити сећање на српске интернирце. Торесен је српској деци одржао низ изузетно садржајних и потресних предавања.
Његова најновија књига, „Упориште геноцида 1942. Срби у Норвешкој од Јасеновца до Беисфјорда“ (Folkemordets utpost 1942), недавно промовисана у више градова широм Норвешке, представља једно од најзначајнијих званичних и јавних сведочанстава о томе да је страдање Срба у Норвешкој било уједно и најмасовније страдање које је Норвешка имала на својој територији у целокупној историји. Заједничка историја српског и норвешког народа била је готово опипљива под ногама и прстима младих Срба док су обилазили некадашње логоре и полагали свеже цвеће на спомен-плоче.

ОРГАНИЗАЦИЈА И ПОДРШКА СРПСКИХ УДРУЖЕЊА
Иза ове племените иницијативе стоји сложност српске заједнице — пројекат је организовало осам удружења окупљених у Савез српских удружења у Норвешкој: „Српски корени“ из Кристијансанда, „Српска круна“ из Пошгруна, „Михајло Пупин“ из Осла, „Косово и Метохија“ из Лилехамера, „Цар Лазар“ из Драмена, „Милош Обилић“ из Јесхајма, „Свети Сава“ из Тонсберга и Удружење Срба „Иво Андрић“ из Ставангера.
Са младима су на путу, уз изузетно посвећене представнике ових удружења, биле и председница Савеза српских удружења у Норвешкој Татјана Ђурђевић, као и Вања Спахић, наставница у школи на српском језику и руководилац актива за Норвешку и Исланд, која је са великом преданошћу водила педагошки део активности.

ПОРУКЕ ОРГАНИЗАТОРА И УЧЕСНИКА
• Кнут Фловик Торесен: „Изузетно ми је драго и част ми је што сам део пројекта ‘Сећање за будућност’, који свесрдно подржавам и поздрављам. Верујем да су управо млади ђаци и нове генерације најозбиљнији и најсигурнији пут да се ова важна историја сачува од заборава. Не смемо никада заборавити шта се овде догодило.“
• Вања Спахић: „Пројекат ‘Сећање за будућност’ надилази сву неопходну виртуозност наставника у настави на српском језику у иностранству. Овде, на тлу Севера, отвара се једна нова, озбиљна методологија и наставнички простор. Већ другу годину за редом сведочим озбиљној ученичкој перцепцији нових и стечених знања, али и силовитом идентитетском препознавању. Овај пројекат је, као ваннаставна активност, круна рада у школи на српском језику и озбиљан след наставног програма који за школе у иностранству прописује Министарство просвете Републике Србије, те у њему неизоставно морају учествовати старији ђаци свих седам школа у Норвешкој. Неуобичајено топло септембарско сунце са норвешког неба прошлог викенда било је – Сунце Домовине!“
Настава на српском језику реализује се у 6 градова у Норвешкој а финансира је и реализује Министарство просвете Репубкике Србије.Наставом успешно координира мр.Татјана Хот.
,,Изузетно се поносим наставницима у Норвешкој који су бише него успешни у просветитељско мисионарском путу-очувања језика, писма и нашег српског идентитета.,, -казала је Хот за Расејање.
• Татјана Ђурђевић: „Савез српских удружења има амбицију да, у сарадњи са општинама Боде и Салтдал, у пројекат укључи и норвешку децу. Надамо се да ће у будућности, поред Аушвица, норвешки ђаци посећивати и места српског страдање у Норвешкој. Наша заједничка историја на то опомиње и обавезује.“

ОД СЕЋАЊА ДО БУДУЋНОСТИ
Посебно дирљиви тренуци забележени су у Ботну, где су млади, носећи са поносом норвешку и српску заставу, у тишини полагали руже на спомен-плоче жртвама. Њихово достојанствено држање и емоција привукли су и пажњу локалне штампе, за коју су учесници дали дирљиве изјаве.
Овај сусрет прошлости и будућности већ је изродио снагу дубоког и искреног заједништва, учвршћујући нераскидиву спону између српских удружења у Норвешкој, ученика допунских школа, локалног становништва и руководства општине Салтдал, као и кључних партнерских иницијатива на челу са Фондације Blodveien („Крвави пут“) и партнерских институција из Норвешке и Србије.

Пројекат се суфинансира од стране Министарства спољних послова Републике Србије – Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону, као и од стране Норвешког директората за образовање и обуку Министарства просвете и истраживања Норвешке, уз помоћ приватних донатора.
Све ове удружене снаге и актери поново ће се окупити 8. маја, на Дан ослобођења, када ће на свечаној комеморативној седници заједнички одати почаст жртвама, потврдити трајно партнерство и наставити мисију грађења мостова пријатељства и историјске истине за будуће генерације.

НАЈНОВИЈЕ ВЕСТИ

*Садржаји чланака које су креирали наставници у дијаспори не морају нужно одражавати ставове Министарства просвете и Завода за унапређивање образовања и васпитања