/

4. март 2024.

Светосавска академија у Штутгарту

И ове године у Штутгарту је традиционално одржана Светосавска академија. У предивном амбијенту 27. 1. 2024. окупило се више од две стотине ученика да прослави школску славу – Светог Саву.

Учесници програма Академије били су ученици и наставнице допунске наставе на српском језику у Штутгарту и околини, као и полазници верске наставе вероучитеља Младена Петровића. 

Свечаност је благословио свештеник Миленко Бакмаз.

Сада већ традиционалан скуп поздравио је и подржао генерални конзул Драган Димитријевић, који је свим ученицима честитао на успеху и пожелео им срећу и истрајност у мисији очувања српске културе и традиције.

Присутним гостима, родитељима и ученицима обратила се и Татјана Хот, координаторка српске допунске школе: „Поштована децо, поштовани родитељи и гости, добро нам дошли. Веома сам почаствована што сам на челу допунске школе на српском језику, испред наших ученика, који ће нам вечерас показати шта су све научили о Светом Сави. Светосавље је вечна и жива академија. У то име, уживајте у овим дивним тренуцима са нашом децом.“

Међу уваженим гостима била је и Вера Сајић, генерална конзулка Босне и Херцеговине у Штутгарту.

Након поздравних речи, Светосавска академија свечано је отворена емотивним извођењем Химне Светом Сави. Више од две стотине ученика надахнуто је певало у један глас. Бином су марширале чете ученика, низале су се песме и рецитације, извођене из најдубљег и најчистијег у нама – душе и срца.

„Свети Сава о учењу“, „Мала песма о Светом Сави“, „Завет“, „У споменцу“, „Савин монолог“, „Српска слава“, „Песма о Светом Сави“, „Свети Сава и ђаци“ само су неке од песама и прича које су се тог дана нашле на репертоару.

У истом маниру Академија је и завршена песмом „Нека се врата отворе“.

Будући да је читава манифестација била у знаку Немањића и Српства, како ученици и наставнице тако и публика са узбуђењем су пратили програм, који никога није оставио равнодушним.

Као и сваке године, ученици су обрадовани поделом светосавских пакетића. Лица родитеља била су озарена радошћу и поносом, док су сви као једна душа били испуњени благошћу заједништва – СВЕТОСАВЉЕМ.

*Садржаји чланака које су креирали наставници у дијаспори не морају нужно одражавати ставове Министарства просвете и Завода за унапређивање образовања и васпитања