/

16. јул 2024.

Видовданска академија у Штутгарту

Храмом Сабора Срба светитеља у Штутгарту, у недељу 14.јула 2024. одзвањала је  песма „Ово је Србија” у извођењу ученика допунске наставе на српском језику  Министарства просвете Републике Србије  и црквене певачке групе „Симонити“. Звуци песме су пробудили емоције код свих присутних.

На самом почетку, топлу добродошлицу и мудре речи свима присутнима упутио је свештеник Борислав Симић. Поздравне говоре у име координаторке Татјане Хот и генералног конзула у Штутгарту Драгана Димитријевића, прочитале су наставнице.Координатор Татјана Хот,, Овом Видовданском академијом се обележава крај још једне успешне школске године у којој су наша деца, не само у Штутгарту, већ и у многим градовима света, стицала знања, учила прва слова, нашу ћирилицу и срицала прве реченице. Старији ђаци су научили нове лекције из историје, читали лектире, учили о нашој традицији која ће их водити и осветљавати им путеве.

Највећу радост и узбуђење имали су ученици који ове школске године завршавају српску допунску школу. Са великим поносом примили су своја уверења о завршеном школовању,која су им уручиле њихове учитељице. Насмејана лица, како ђака тако и њихових родитеља, још једном су потврдила важност и улогу школских активности у дијаспори.

„Мала земља на Балкану често је била велика препрека за силне. Мала земља која обилује великим људима“ . Данас су наша мала деца показала да су велики људи који воле и носе у свом срцу Србију, ћирилицу, православље.

Смењивали су се речи песама „ На Газиместану“, „Балканац“, „Сањао сам Косовку девојку“, „На Косово магла пала“ , „Косовски божури“ као и прелепе мелодије наших традиционалних песама „Видовдан“ „Црвен цвете“, „Сини јарко сунце са Косова“, „Теби мајко мисли лете“, „Ој Косово, Косово“,  кроз које се осетио дух прошлости, страдања наших предака и истрајности на путу љубави, православља и борбе.

 Ученици су одржали завршну  „Здравицу народу српском“ и пожелели  свима присутнима да се и наредне године састану и окупе у слози и љубави.

Ову Академију су са са великом љубављу, пажњом, стрпљењем и вером припремале учитељице српске допунске школе: Душица Брљак, Славица Симић, Јована Кнежевић, Слађана Марковић, Маријана Тодоровић и Валентина Дамјановић.

*Садржаји чланака које су креирали наставници у дијаспори не морају нужно одражавати ставове Министарства просвете и Завода за унапређивање образовања и васпитања