У сунчано пролећно јутро, 6. априла 2025. године, Српска допунска школа „Свети Сава“ из Вићенце повела је своје ученике и њихове породице на несвакидашње путовање у срце италијанске природе — у чаробни Парк Сигурта и живописни градић Боргето, смештен крај реке Минћо у Валеђу. Ову топлу и садржајну екскурзију, осмишљену и реализовану уз преданост Савета родитеља школе, предводиле су учитељице Јасмина Стојковић, Магдалена Доневски и Драгана Пречаница.

Више од двеста ученика и родитеља из Вићенце, Бусоленга, Алонтеа, Арзињана, Скија, Роверета и Басано дел Грапа, окупило се са жељом да, кроз дружење и лепоту заједничког доживљаја, учврсте везе које негују у оквиру своје школе и заједнице. Циљ овог путовања био је племенит — да се, у загрљају природе, деца и одрасли из различитих крајева упознају, зближе и, кроз лепоту језика и културе, осете јединство које их повезује.

Парк Сигурта дочекао их је у пуном раскошу. Преко стотину сорти тулипана, божура, нарциса и зумбула отварало је своје латице према сунцу, попут живих боја на сликарској палети. Природа је дисала у ритму пролећа, а свако дете, с родитељем или другаром поред себе, уроњено у мирисе и боје, корачало је стазама парка са осмехом.

Највише узбуђења изазвао је чувени лавиринт — импресивна творевина од живих ограда, која се простире на 2500 квадратних метара. У његовом срцу уздиже се торањ, инспирисан француским парком Bois de Boulogne. Деца су, уз гласно смејање и узвике, улазила у лавиринт у потрази за излазом, као мали истраживачи у зеленој чаролији.

Није изостала ни посета фарми домаћих животиња, где су ученици, с нестрпљењем и нежношћу, мазили питоме магарце, хранили козе, јариће и кокошке. Додир са животињама, природа на дохват руке, вратила је све присутне најчистијој радости детињства.

Након обиласка, на једној од пикник површина недалеко од мирисне алеје ружа, учесници су се одмарали, делили храну, играли се и разговарали. Једино правило било је једноставно и важно — деца су се подстицала да говоре српски језик и да уживају у сваком тренутку.

Путовање је настављено у Боргету, бајковитом месту које као да је изронило из прошлих векова. Смирени ток реке Минћо миловао је обале старог града, а поглед са моста Visconteo пружао је панораму која плени. Шетња у подножју двораца и уским калдрмисаним улицама употпунила је утисак, а мириси чувених тортелина мамили су осмехе на лица.

Овај дан није био само леп излет у природу. Био је то празник заједништва, пријатељства и љубави према коренима. Био је то дан у коме су се срца ученика, наставника и родитеља сјединила у једном осећању — осећању припадности и подршке. Кроз овакве сусрете негује се не само језик и култура, већ и најлепше вредности које носимо као народ.

наставница Јасмина Стојковић