Под мајским небом северне Италије, у месту Квинто Вићентино, у суботу 16. маја 2026. године, одјекивали су дечји смех, навијање и српска реч. На спортским теренима, међу заставама, песмом и раздраганим лицима, одржане су „Игре без граница“ — манифестација која је окупила ученике Српске допунске школе Министарства просвете Републике Србије из више градова Италије и ученике из Словеније, показујући да језик, култура и припадност не познају километре ни државне међе.
У овом празнику детињства, спорта и заједништва учествовали су ученици Српске допунске школе Министарства просвете Републике Србије из Вићенце, Бусоленга, Басана дел Грапа, Валдања, Арзињана, Алонтеа, Скиа, Трста, Удина, Падове, Копра, као и ученици који наставу похађају на даљину. Са пуно посвећености и топлине предводиле су их учитељице Јасмина Стојковић, Магдалена Доневски, Драгана Пречаница, Данијела Јанковић и Слађана Марковић, а уз велику подршку координаторке образовно–васпитног рада Татјане Хот.
Манифестацију су заједнички организовали КУД „Слога“ Вићенца – Басано дел Грапа и Српска допунска школа Министарства просвете „Свети Сава“ у Вићенци, а читав догађај био је више од спортског надметања — био је сусрет генерација, култура и срца која куцају за исти језик и исто порекло.
Свечано отварање обележио је говор Владимира Кокановића, директора Управе за сарадњу са дијаспором и Србима у региону, који је поздравио ученике, родитеље и наставнике, нагласивши колико је важно да деца у расејању чувају српски језик, културу и национални идентитет. Његове речи дочекане су аплаузом, али и осећањем поноса који се могао видети у очима присутних.
Догађај су својим присуством увеличали и генерални конзул Републике Србије у Трсту Немања Секицки, председница Савеза Срба у Италији Лидија Радовановић, председник општине Квинто Вићентино Стефано Фарарини, као и заменица председника општине Вићенца Изабела Сала, чиме је ова манифестација добила и снажан симболички значај повезивања локалне заједнице и српске дијаспоре.
Током дана спортски терен претворио се у велику учионицу радости. Кроз игре попут пецања рибе са словима, „између две ватре“, састављања речи, прескакања препрека и водоноше, деца су учила, сарађивала и откривала снагу тимског духа. Осмеси су се смењивали са навијањем, а свака победа славила се заједно — јер је највећа победа тог дана било другарство.
Посебне емоције донела је свечана додела медаља и диплома. Сва деца награђена су медаљама за учешће, док су најуспешније екипе понеле дипломе за освојена прва три места. За најмлађе је то био тренутак који ће дуго памтити — признања су им, уз њихове учитељице, уручили Владимир Кокановић и генерални конзул Немања Секицки, додајући свечаности посебну тежину и лепоту.
„Игре без граница“ још једном су показале да Српска допунска школа у дијаспори није само место где се уче слова и граматика. Она је мост са завичајем, простор у коме се чувају традиција, језик и идентитет, али и место где настају успомене које деца носе са собом — ма где живела.
